Šta je meteoropatija i kako joj stati na put

89

Zvanični dolazak leta podrazumeva više temperature, ali ne isključuje nagle promene koje će, kao i uvek, najbolje osetiti oni koji i unapred reaguju na vremenske prilike – meteoropate.

Meteoropatija i grupa simptoma koji se javljaju uz nju veliki su izazov za savremenu medicinu i nauku uopšte, jer ovu tematika pored kompleksnih spoljnih atmosferskih faktora analizira i itekako prisutan subjektivni faktor.

Iako je odavno poznato da vreme ima veliki uticaj na naš organizam kao celinu, meteoropatija i dalje nije zvanično uvrštena kao bolest od strane svetske zdravstvene organizacije.

Ne postoji sfera ljudskog života (kao što su npr. rad na otvorenom, sport ili relaksacija) gde promene vremena nemaju merljiv uticaj na ljudsko ponašanje. Međutim, dok zvanična medicina „ne lupi pečat“ na ovaj sindrom, ovi fenomeni ostaju plodno tle za razne spekulacije.

Ako vam nešto od ovog zvuči poznato:

– umor usled promena vremena ali bez mogućnošću da se zaspi,
– nervoza kada je vetrovito ili
– osećaj bezvolje kada pada kiša, verovatno patite od meteoropatije.

Prema nedavnom istraživanju broj ljudi koji oseća efekte vremenskih promena raste. Drugim rečima, osnovna karakteristika meteoropata je njihova sposobnost manjeg ili većeg odstupanja od normalnog funkcionisanja u zavisnosti od vremenskih uslova.

Definicija i pojašnjenje pojma meteoropatije

Meteoropatija predstavlja sindrom, tj. grupu simptoma i patoloških reakcija koje se mogu manifestovati kada postoji postepena ili iznenadna promena u jednoj ili više meteoroloških faktora u datoj oblasti.

Pod meteorološkim faktorima mislimo na temperaturu vazduha, relativnu vlažnost, brzinu vetra, atmosferski pritisak, kišu i gromove, sa tipičnim efektima na vazduh koji imaju – jonizaciju, električno stanje i turbulencije.

Ove varijacije mogu da se manifestuju na očigledan način (kao prolazak hladnog fronta) sa grmljavinom ili sa olujom, ili na postepen način. Ti uslovi snažno utiču na čovekovo dobro raspoloženje i zdravlje.

Smatra se da postoje značajne i merljive korelacije između pojedinih atmosferskih događaja (kao što je iznenadno povećanje vlažnosti i temperature) i pojave bolesti (kao što su moždani udar). Ovaj fenomen je izraženiji kada je više atmosferskih faktora uključeno u istom trenutku.

Meteoropatija u stvari govori o adaptaciji ljudskog organizma na promene u atmosferi. Kršenje ravnoteže u organizmu, koja je pod kontrolom subkortikalnih centara kao i različitih hormona, može da izazove niz poremećaja.

Ovde je najbitnija sposobnost pojedinca da se prilagodi dinamičnim promenama u atmosferi, što znači da je meteoropatija skup organskih (negativnih) reakcija na vremenske promene. Oni koji pate od takvih tegoba se nazivaju meteoropate.

Ko pati od meteoropatije? Zašto ova pojava pogađa jedne ljude dok drugi je i ne primećuju?

Meteoropatija utiče (prema različitim procenama) na preko 50% odraslog stanovništva.

Međutim, čak i lekari još uvek ne razumeju u potpunosti ovaj problem. Po mišljenju mnogih lekara, meteoropatija je savremeni „izum“. Broj ljudi koji pate od meteoropatije je značajno veći u velikim gradovima, a znatno niži u ruralnim sredinama. Od 30% do 40% stanovništva ruralnih područja je osetljivo na vreme.

Svako ima različit nivo osetljivosti na vremenske promene. Fizički aktivni ljudi i oni koji provode nekoliko sati dnevno na otvorenom obično ni ne primetite promene u vremenu.

Ljudima se javljaju simptomi meteoropatije obično u pedesetim godinama i sa godinama rizik postaje veći, a simptomi izraženiji. U tom dobu, odbrana organizma počinje da slabi, a stres se povećava. Žene su u nešto većem riziku da postanu meteoropate, ali i deca nisu izuzeta. Ljudi koji su imali čak i davno operaciju, posebno oni koji ne provode vreme napolju, osećaju i pate od svake promene u vremenu, bez obzira koliko izgledala beznačajno.

Spomenimo da neka od poslednjih istraživanja na polju fizike svesti govore da je za pravilno funkcionisanje ovog entiteta uticaj negativnih jona oko čoveka presudan, jer svaka promena njhove koncentracije negativnih jona oko čoveka dovodi do promena.

Takođe, poznato je da što je osoba psihički manje stabilna, veće su šanse da će patiti od meteoropatije. Danas je nervna nestabilnost u porastu zbog učestalosti negativnih faktora u životu kao što su stres, gubitak pravih vrednosti, poteškoće u pronalaženju posla ili nedostatak novca, borba ka napredovanju, i, ne manje važno, zagađenje – kako atmosfersko tako i zvučno. Sve ovo pobrojano implicira da meteoropatija postaje bolest savremenog doba.

Ljudi sa hroničnim bolestima (kao što su kardiovaskularni poremećaji, poremećaji nervnog sistema, reumatska oboljenja, astmatičari, itd.) reaguju na vremenske promene znatno intenzivnije od onih relativno dobrog zdravlja. 

Najčešći simptomi meteoropatije

Obično, oko 24-48h pre dolaska promene vremena, naročito osetljivi ljudi, kao što su oni o kojima je bilo reči, mogu imati različite simptome koji, zajedno uzeti, čine meteoropatski sindrom.

Najčešći simptomi su povećanje depresije, kako mentalno tako i fizički, slabost, hipertenzija (povišen krvni pritisak), glavobolja, želja da se ostane u zatvorenom prostoru, povećana osetljivost na bol u zglobovima i mišićima, teškoće u disanju i osećaj težine u želucu.

Takođe, mogu se javiti promene raspoloženja, razdražljivost i simptomi od strane kardiovaskularnog sistema, kao što su lupanje srca ili bol u predelu grude kosti.

Naučnici su otkrili veliku povezanost vremena sa raspoloženjem ljudi: vlažnost vazduha, temperatura i broj sunčanih sati su imali najviše uticaja na raspoloženje ljudi.

Tako, visok nivo vlažnosti umanjuje koncentraciju i izaziva pospanost, dok sa povećanjem temperature vazduha dolazi i do smanjenja anksioznosti i skeptičnosti. Broj sunčanih sati dovodi do toga da se ljudi generalno osećaju bolje i optimističnije: kako se broj sunčanih sati smanjuje, dolazi i do pada optimizma. 

Prijatno vreme (viša temperatura ili barometarski pritisak) je u vezi sa dobrim raspoloženjem i boljim pamćenjem. Bolje kognitivne sposobnosti tokom proleća povezuju se sa brojem sati koje provodimo vani, jer je koncentracija negativnih jona u prirodi mnogo primerenija ljudskom metabolizmu. 

Ipak, kako nijedan ekstrem nije dobar, isto kao i „sivo vreme“, ekstremno visoke temperature karakteristične za leto takođe dovode do pada raspoloženja.

Čime je meteoropatija uzrokovana?

Naučnici veruju da je meteoropatija upravo izazvana savremenim načinom života. Dug boravak u zatvorenom prostoru i u prostorijama koje su klimatizovane smanjuje našu sposobnost da se izborimo sa promenama vremena i vremenskim uslovima u celini.

Osim toga, zbog niza faktora (urbanizacija u gradovima, povećanje saobraćaja, šira upotreba električnih i elektronskih uređaja), čovek se sve više distancira od prirodne okoline i naša sposobnost prilagođavanja na promene vremena se polako, ali stalno pogoršava (i promene utiču na nas češće).

Rad od ranog jutra do kasne večeri, stres, svakodnevne teškoće, nedostatak pravog odmora i opuštanja, kao i stalnog kontakta sa prirodom, nezdrava ishrana i loše navike samo naglašavaju negativan uticaj vremenskih prilika i udobnost našeg života značajno se narušava.

Kako se boriti protiv meteoropatije?

Srećom po nas meteoropatija se ipak može tretirati, pa iako ne postoji lek koji rešava sve simptome, negativni efekti mogu biti umanjeni. Provođenje vremena u prirodi (ogromne koncentracije negativnih jona) je od suštinskog značaja za našu sposobnost da se nosimo sa vremenskim promenama.

Bez obzira na to koliko smo zauzeti uvek možemo naći malo slobodnog vremena da svakodnevno boravimo na otvorenom. Šetnja psa, ili hod do supermarketa je često neophodan, bez obzira na trenutnu temperaturu ili vlažnost, pa zato izađite napolje i hodajte barem 20 minuta, čak i kada pada kiša koju toliko mrzite.

Pokušajte da naučite da volite sve vremenske prilike, pa i hladnoću i vlažnost. Naučite kako da uživate kada pada sneg. Kada to postignete, meteoropatija će postati deo istorije, jer je ona upravo izazvana zbog naše ljubavi prema udobnosti.

Budite fizički aktivni kada ste napolju, vozite bicikl, trčite, nevezano od toga da li je hladno ili pada kiša. Razvijte otpornost na vremenske promene provodeći vreme napolju u svim vremenskim uslovima. Hladnoća, kiša, sneg – ne smeju biti prepreka. 

Takođe, naš organizam može bit obučen da se prilagodi promenama u vremenu, npr. odlaskom u saunu ili korišćenjem naizmenično toplih i hladnih tuševa. Ovo se preporučuje osobama sa niskim krvnim pritiskom, koje su posebno osetljive na promene vremena.

Merite često krvni pritisak i konsultujte se sa svojim lekarom o prilagođavanju nivoa lekova. Između 10 sati ujutro i 4 popodne neophodan je odmor i izbegavanje izlaska na sunce, a ako morate biti na suncu u to vreme, obucite svetlo obojenu odeću i nosite flašicu vode sa sobom.

Posebno korisno može biti praćenje vremenskih izveštaja i biometeorološke prognoze na kojima možete pratiti fluktuacije svih atmosferskih veličina. Kada primetite da će u narednim danima doći do naglog porasta ili pada temperatura, ali i vlažnosti vazduha i vazdušnog pritiska, preporučuje se uzimanje nekog antialergijskog leka ili biljnog sedativa, u šta će vas preciznije uputiti lekar.

Izvor: yellow pages.rs / tt-group.net

Ostavite odgovor