Srbi misle da ih je udarila promaja, a u stvari u tom trenutku doživljavaju infarkt: Kako da prepoznate simptome

59

Ako su simptomi infarkta blagi ljudi u većini slučajeva misle da su se premorili i ne pridaju tome značaj, a misle i da je od promaje

Srčani udar, napad, u jednom minutu umre sest Srba
Foto ilustracija: Telegraf/Profimedia/Alamy

Mnogi ljudi u Srbiji ne znaju da prepoznaju simptome srčanog udara, pa se čak i nedeljama kasnije javljaju lekaru. Kažu da osećaju blag bol u grudima i ukočenost ramena i ruke, pa misle da ih je udarila promaja.

Simptomi srčanog udara mogu često da budu netipični i prikriveni, odnosno mogu da se poklope sa drugim potencijalnim bolestima. Zbog toga čak polovina Srba koji su doživeli infarkt nije na vreme prepoznala signale. Postoje i oni koji su ih pomešali sa „simptomima promaje“ – sa ukočenošću i utrnulošću ramena i ruke.

Ako su simptomi infarkta blagi, ljudi u većini slučajeva misle da su se premorili i ne pridaju tome značaj, ili misle da je u pitanju posledica nekog napora koji je organizam nedavno istrpeo.

Srčani udar, Infarkt, Bolesti srca, Srce

Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/Nutdanai Apikhomboonwaroot

Na svakih sat vremena šest Srba umre od kardiovaskularnih bolesti. Glavni razlog za to je kasna reakcija po doživljenom srčanom udaru.

Naime, samo jedan minut kašnjenja u traženju medicinske pomoći skraćuje život za čitavih 12 godina.

Stručnjaci se slažu da je statistika u Srbiji po pitanju infarkta „crna da crnja ne može biti“. U Evropi smo treći otpozadi po broju obolelih od kardiovaskularnih bolesti, tik ispred Rusije i Ukrajine.

– Gotovo da nema osobe u Srbiji koja se na neki način nije susrela sa srčanim udarom, bilo na direktan ili indirektan način – kaže Ivan Tojagić predsednik Udruženja građana za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“ i dodaje da 64 odsto ljudi koji su preživeli infarkt sugerisalo da bi u našoj zemlji trebalo otvoriti neki centar za informisanje koji bi pomogao obolelima da nauče kako bi trebalo da žive posle srčanog udara.

Ivan Tojagić

Ivan Tojagić, predsednik Udruženja građana za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“; Foto: Promo

On kaže i da najstrašnija činjenica da je 40 odsto ljudi koji dožive infarkt u Srbiji starosti između 30 i 50 godina. Takođe, razlika između nas i zemalja sveta u poslednje vreme je porast žena koje su doživele srčani udar.

– Lekari gledaju pacijente kroz bolest i trude se da im pomognu na taj način. Ali definitivno postoji potreba za daljom edukacijom, jer pacijenti definitivno ne razumeju u dovoljnoj meri kako bi trebalo da se ponašaju posle preživljenog infarkta – kaže dr Milovan Petrović predsednik Udruženja koronarnih jedinica Srbije i dodaje da je skundarna prevencija neophodna kako bi oboleli od koronarnih bolesti preživeli i živeli normalnim životom.

Objašnjava da je primarna edukacija o srčanom udaru u Srbiji otpočela i da ljudi uče kako da prepoznaju bol u grudima, kako najpre da dođu do lekara.

dr Milovam Petrović

Dr Milovan Petrović, predsednik Udruženja koronarnih jedinica Srbije; Foto: Promo

„Razgovarate sa bivšim Supermenom, Betmenom i Ajronmenom, ja sam sad jedan običan čovek“: Irfan Mensur opisuje sam doživljaj infarkta, kao i život posle njega (VIDEO)

Većina pacijenata trpi bol i do tri četiri dana, pa i nedeljama, misleći da su se ukočili od promaje ili povezuju simptome sa pređašnjim naporom koji su imali u životu. Zbog toga izostaje blagovremena reakcija i dolazi do komplikovanijeg lečenja, pa i povećanja smrtnih slučajeva.

– U toku jednog dana 147 ljudi umire od kardiovaskularnih bolesti, što je neslavna statistika – kaže prof. dr Goran Davidović sa Klinike za kradiologiju Kliničkog centra Kragujevac i dodaje da se u svetu očekuje da će do 2030. godine od ovih bolesti umreti 23 miliona ljudi.

Na ovogodišnjem nivou je procenjeno da će bitku sa srčanim udarom u svetu izgubiti 17,5 miliona osoba.

dr Goran Davidović

Prof. dr Goran Davidović, Klinika za kradiologiju Kliničkog centra Kragujevac; Foto: Promo

Neophodno je jednom zajedničkom akcijom pacijenata, društva i zdravstvenog sistema proširiti svest ljudi o simptomima problema sa kardiovaskularnim sistemom. Na taj način će zaista imati smisla ona rečenica – „Bolje sprečiti, nego lečiti.“

U ponedeljak je u Beogradu održana edukativna tribina koja je organizovana u saradnji Udruženja građana za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“, Udruženja žena „Naša Aska“, Udruženja koronarnih jedinica Srbije i foruma pacijenata, sa ciljem da se pomogne ljudima koji su doživeli srčani udar informacijama o tome kako da žive kvalitetno posle nesrećnog događaja, kao i o tom kako da produže svoj život.

Autor Telegraf.rs

Ostavite odgovor