Sramežljivost se ne može “izlečiTI”, ali se može korigovati do mere koja je neophodna za normalan društveni život.

Psihološkinja Suzan Gelb, doktorka i lajf kouč, veruje da nikada nije kasno da postanemo osoba kakva želimo da budemo – snažna, samopouzdana, smirena, kreativna. 

Iz tog razloga, ona ima nekoliko saveta za roditelje koji na vreme prepoznaju znakove stidljivosti kod svog deteta:

Dopustite deci da završe svoje misli i rečenice

Mnogi dobronamerni roditelji žele da upadnu detetu u pola rečenice dok ono govori, nudeći neke svoje ideje ili misli ili drugim rečima završavajući rečenice umesto deteta.

Međutim, to može uticati na detetovo samopouzdanje, jer na taj način ono može pomisliti da je to što ima da kaže nezanimljivo ili nevažno. Iz tog razloga uvek prvo sačekajte da završi svoju misao iako možda već znate šta će vam reći.

Skoro je stopostotno sigurno da će vaše dete držati jezik za zubima, ukoliko pretpostavlja da ćete ga čim počne da priča kritikovati… “Zašto bih bilo šta rekao/rekla ako će me odmah poklopiti.” Isto tako, roditelji se često pitaju zašto deca uglavnom kažu “ne znam” kada im postave pitanje.

Slušajte

U dečjoj prirodi je da žele da dele stvari, posebno sa onim ljudima kojima veruju.

Ako vaše dete ima poverenja u vas i oseća se sigurno, ono će želeti sve da vam ispriča. Zato je važno da sa pažnjom slušate šta vam govori, pridržavajući se prethodna dva pravila.

Hvalite 

Ovo stalno ponavljam roditeljima – hvalite svoju decu kada god urade nešto vredno hvale. Svi volimo komplimente. A kada ih dobijemo, osećaj je toliko dobar, da onda samo želimo još više. To nas motiviše da budemo još bolji i sjajno je za samopouzdanje.

Preispitajte sebe

Na skali od jedan do 10, koliko ste vi stidljivi? Da li svojim ponašanjem dajete detetu loš primer? Ako je odgovor da, onda bi trebalo da počnete od sebe. Za vaše dobro, ali i, što je još važnije, za dobro vašeg deteta. Nekada nam je potrebna i pomoć psihologa, te se ne ustručavajte da je potražite, to će biti prvi korak kojim ćete stati na put stidljivosti.

Kada analiziramo roditeljski pristup prema deci, moramo voditi računa da ne ispunjavamo previše prostora obavljajući radnje koje bi trebali oni sami da urade kako bi se izgradili kao nezavisne i sposobne ličnosti. Tu nastupa izgradnja samopouzdanja i to u što ranijoj fazi života.

Svi roditelji imaju prirodnu potrebu da pomognu svom detetu, ali ono što zapravo propuštamo da primetimo jeste da je granica između pružanja pomoći i sprečavanja napretka u sopstvenoj izgradnji ličnosti kod deteta jako mala.

1. Nikad se nemojte smejati njihovim idejama.

Deca žele da budu ozbiljno shvaćena isto koliko i odrasli. Kada steknu utisak da im se rugate ili smejete u lice, njihov odbrambeni mehanizam rezultiraće ljutnjom, povlačenjem u sebe ili gubitkom želje da podele svoje ideje iz straha da će opet biti tretirani na isti način. Deca svet posmatraju drugačije od odraslih. Bili biste iznenađeni šta biste sve mogli čuti kada pokažete svom detetu da ga zaista slušate i da shvatate njegove ideje ozbiljno.

2. Upoznajte ih sa novim okruženjem

Dozvolite vašem detetu da prisustvuje vašem društvenom okupljanju, ako želi da pođe sa vama. Novo okruženje će vam pružiti priliku da saznate koliko je vaše dete prilagodljivo u nepoznatom okruženju, što je ujedno neophodno za izgradnju njegovog samopouzdanja. Najbolji način da dosegne veći nivo samopouzdanja jeste da se izloži nepoznatom okruženju.

3. Upišite ga na časove muzičkog instrumenta

Iako forsiranje sopsvenih interesovanja i hobija na decu nije toliko poželjno, sviranje instrumenta je ipak izuzetak. Donosi toliko pozitivnih stvari u mentalnom razvoju deteta da se jednostavno ne može ignorisati. Kada dete dosegne dovoljnu starost i mentalnu zrelost da može da uči na instrumentu, to bi definitivno trebalo da mu priuštite. Sviranje instrumenta pomaže u oslobađanju od stresa kod dece i ujedno gradi samopouzdanje na ozbiljan način.

4. Uključite ih kuhinjske aktivnosti

Iako su mnoga deca više zainteresovana za konkretno jelo više nego za pripremu tog jela, bili biste iznenađeni koliko jedno iskustvo u kuhinji može promeniti njihov stav o hrani. Uključite vaše dete u kuhinju davanjem uloga, neka to bude pomoćnik kuvara za početak, videćete da će posle toga samo pokazivati inicijativu da bude mali pomoćnik naročito kada ga pohvalite na kraju pripreme.

5. Proslavite njihov uspeh

Kao i sva živa bića i deca vole da prime pohvale i nagrade za svoj trud i dostignuća. Ali mnogo je važnije shvatanje poente pobede, želite da pošaljete poruku vašoj deci da se uloženi napor i trud u životu uvek isplati i da mnogo toga mogu postići neprestanim ulaganjem u sebe.

6. Naučite i vi nešto od njih

Ništa neće usrećiti vaše dete više od vaše radoznalosti i pažnje. U situcijama kada želite da vašem detetu date do znanja da ono zna nešto što vi ne znate, postavite ga u superioran položaj, uvek se smestite na poziciju malo ispod njih da im date do znanja da su oni učitelji sada. Ohrabrite ih da podele sa vama svoje znanje, ovo će ih ispuniti neverovatnim ponosom i samopouzdanjem.

7. Podstaknite njihovu kreativnost 

Mnogi ljudi provedu životu uvereni da nisu kreativni, prvenstveno zbog toga što ih niko nije podsticao na taj način. Potstičite vaše dete u toku čitanja priče pred spavanje, pitajte ga šta on misli kako će se priča nastaviti. Oči će mu se zacakliti, jednostavna pitanja poput ovih bude neverovatne delove naše ličnosti koje bi u suprotnom ostale neotkrivene duboko u nama.

8. Pokažite samopouzdanje u svakoj situaciji

Podrazumevana i često zanemarena stavka. Priznali mi to ili ne, mi smo najveći uzor našoj deci. Kako možemo očekivati da naša deca izgrade samopuzdanje kada je osoba na koju se ugledaju nema?

pomognete detetu

9. Podstaknite ih da razgovaraju o svojim problemima

Ukoliko vaše dete često skreće pogled kada ga pogledate u oči, velike su verovatnoće da iza toga stoji ozbiljan razlog. Jednostavan način da priđete jeste da provedete vreme sa njim nakon posla, kako biste ustanovili razlog njegove ljutnje ili tuge. Ovime ćete pokazati da vam je zaista stalo do njihovog mišljenja, što gradi određenu stabilnost u odnosu sa detetom.

10. Pustite ih da pogreše

Sa uspehom je lako, ali suočavanje sa greškama nije nimalo lak zadatak, naročito kad niste navikli na to. Da biste dete navikli na to, morate pustiti da iskusi grešku više puta. Grešenje tokom odrastanja kao npr. učenje vožnje bicikla bez pomoćnih točkova, može ih isprva naljutiti, ali vrlo je bitno da im dozvolite da sami spoznaju svoje greške i da se sami potrude za sebe. Samo će tako zaista uspeti da postanu uspešne ličnosti.