Kada govorimo o „zdravoj“ ili „idealnoj“ težini, važno je da raspolažemo konkretnim vrednostima. Sintagma „idealna težina“ izaziva najrazličitije asocijacije. Neko zamišlja foto-modele s proporcijama 90-60-90, neko, pak, bujnu damu.
A neko prati variranje indikatora težine, koje podseća na kardiogram, i ne zna o čemu se radi. Važno je da ulazi u omiljene farmerice i da ništa ne visi iznad pojasa.
Ali gde je ideal?
Radi se o tome, da svaki čovek ima ima određeni potencijal – određeni broj masnih ćelija. Ljudi koji imaju više tih ćelija, rizikuju da brzo dobiju na težini. Treba računati i to, da se prilikom čestog prejedanja te ćelije dele na dva dela, čime se još više povećavaju masne naslage. Nažalost, niko od nas ne može da se „prepolovi“, kako bi skinuo „pojedene“ ćelije.
„Zdrava težina“ jeste ona tačka kod koje se organizam oseća dobro. Ako pređemo tu tačku, počinju problemi sa zdravljem: srčane smetnje, bolovi u zglobovima, skaču hormoni, visok rizik od pojave dijabetesa drugog tipa. Nedavna istraživanja su pokazala da je prosečna težina žene veća za 6 kg u odnosu na period od pre 22 godine. Poimanje idealne težine se takođe promenilo: sada je ova cifra za 5 kg veća.
Društvo danas nema isto mišljenje o tome koliko treba da iznosi idealna težina. Ljudi su ubeđeni da im mediji nameću „mršavost“, pa često sopstvenu gojaznost ne mogu objektivno da sagledaju. Ljudi se dele na dve kategorije: na one koji pokušavaju da dostignu nerealne ciljeve, i na one, koji se osećaju dobro u kilaži koja veoma loše utiče na zdravlje.
Ovu tabelu su sastavili lekari. Ona sadrži realne vrednosti, a ne one koje su prihvaćene u društvu. Pratite ovu tabelu, kako biste mogli realno da ocenite sopstvenu kilažu i njen uticaj na vaše zdravlje.
Autor